Много се ових дана полемише о томе како би требало
да изгледају субвенције у пољопривреди након најављеног смањења те врсте
помоћи из државне касе, а најновији предлог паора је да се оне ограниче
и да не премашују пет милиона динара годишње, било да се дају ратарима, сточарима, воћарима...
– То би у овом тренутку било најбоље решење. Најважније је то што би
се лимитирањем на пет милиона динара по газдинству у календарској
години, онемогућило комбинатима, фирмама, па и индивидуалним
произвођачима да добијају енормне суме на рачун премија – каже за
„Дневник“ председник Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш, наводећи
пример неких пољопривредних предузећа, рецимо ПКБ-а, који годишње из
државне касе за регресе, премије и по другим основама, добијају и
стотину милиона динара. – Поента је у томе да се највећи лимитирају.
Свима нам је јасно да су и у давањима за аграр неопходни резови, а
пољопривредна удружења окупљена у Асоцијацији сматрају да је то
најправедније решење.
div style="text-align: justify;">
У том случају, објашњава Киш, једнако ограничење важило би и за оне
који добијају подстицаје за биљну производњу, и за уматичена грла, и за
давања по литру млека...
– Зашто неко добија стотине милиона годишње за сваку краву, за сваки
хектар? А сада, када је извесно смањење субвенција, свако струковно
удружење предлаже свој модел. Није могуће изаћи свима у сусрет, сви ће
тражити више и наћи оправдање за своје захтеве. Стога је битно одредити
максимум у давањима, што су урадиле многе европске земље – каже Киш,
напомињући да у нашем Закону о подстицајима постоје минимуми, али не и
највећи лимити у појединим давањима, те да ономе ко сада добија десетине
милиона субвенција не штети много то што му се, по важећим прописима,
одбија 20 одсто.
Пољопривредници окупљени у удружења пољопривредника кроз Асоцијацију
захтевају да регистровано породично пољопривредно газдинство буде
носилац пољопривредне производње у Србији.
Подсећају да су и раније, при доношењу Закона о подстицајима у
пољопривреди и руралном развоју, захтевали ограничења у давањима
максималних износа субвенција и премија код пољопривредних газдинстава.
Ограничавање максималног износа субвенција и премија виде као решење за
наставак предвидивости и континуитета досадашњих давања.
Ти пољопривредници захтевају од министарке Снежане Богосављевић
Бошковић и Радне групе формиране као њено саветодавно тело, сачињене од
стручњака и професора у области аграра, да уваже захтеве удружења да би
сачували могућег носиоца пољопривреде и села од континуираног пропадања.
Иначе, по информацијама из Министарства пољоприврде, али и финансија,
као и Фискалног савета, за сада отворена стоји опција да се, када је
реч о биљној производњи, у наредној години ограничи број хектара за које
би ишле субвенције. Уместо за садашњих стотину, субвенције би се, у том
случају, давале само за 20 хектара.
С. Глушчевић
Млеку премије по квалитету
Удружење произвођача млека Србије и представници Централне
асоцијације произвођача млека Војводине упутили су Министарству
пољопривреде и заштите животне средине захтеве који се односе пре свега,
на заштиту произвођача млека и подстицање квалитета путем премирања по
класама. Они траже да премија за екстракласу износи десет динара по
литру млека, за прву класу седам динара, за другу класу четири динара по
литру, а да регрес за уматичено грло износи 30.000 динара.
Захтевају, такође, да се у измене Закона о државном пољопривредном
земљишту унесу предлози, и то да рок закупа буде минимум 30 година, по
праву пречег закупа сточарима. Удружења траже да ограничење закупа буде
хектар по условном уматиченом грлу...
Захтевају и хитно преиспитивање рада Управе за ветерину да би се решили сви нагомилани проблеми у сектору.
Dnevnik
