DIZAO KREDIT I PRODAVAO STOKU da bi sačuvao Zadrugu...!?

Upornost bivšeg direktora zadruge bila je odlučujuća u procesu koji je, posle devet godina, okončan presudom da je ugovor o saradnji Zemljoradničke zadruge "Poljoprivreda" i Akcionarskog društva "Ineks Nova Varoš", u koje se zadruga potom utopila – ništavan.

Svih tih godina, bivši direktor Zemljoradničke zadruge Branko Bošnjaković vodio je sporove o svom trošku, prodavao sopstvenu imovinu i zaduživao se, ali, ipak, dokazao da Zadružna imovina ne može postati privatna.

Za devet godina pisanja krivičnih prijava, tužbi, žalbi, ali i suđenja, nekadašnji direktor Zemljoradničke zadruge stekao je zavidnu arhivu, iscepao tri torbe i smršao dvanaest kilograma, dokazujući da nedostatak zakona i adekvatnih mehanizama kontrole statusnih promena ostavljaju prostor za uzurpaciju društvene i državne imovine.

"Od Varoši do Beograda nema institucije gde nisam bio. Podigao sam dva kredita na tatinu penziju. Prodavao sam jagnjad, telad, dvoja kola. Pozajmljivao sam mnogo para", kaže Branko Bošnjaković. 

Tako je ovaj poljoprivredni tehničar, a ne pravnik, istupio protiv onoga što se svima činilo neodbranjivim i, kako kaže, nije se osvrtao ni na pretnje, ni na ponude.

Bošnjaković kaže da su svi bili protiv njega. "Reako sam da ću izdržati makar stigao i do Strazbura. Znao sam da sam u pravu jer dokumentacija govori sve. Zato sam terao do kraja", ističe bivši direktor Zadruge.

I Privredni sud u Užicu je doneo presudu, a Apelacioni u Beogradu nedavno potvrdio – da se imovinom Zadruge, koja obuhvata i 460 hektara zemlje, postupalo suprotno Ustavu.

Bivši zadrugar Vlastimir Tošić kaže da ga je strah da Bošnjaković neće dobiti ličnu i materijalnu satisfakciju.

Lokalna samouprava nema ingerencije u ovakvim slučajevima, već samo podržava oživljavanje zadrugarstva.

"Opština će stati iza Zeljoradničke zadruge i kako bi se stavila u funkciju poljoprivrednim proizvođačima", kaže Dimitrije Paunović, predsednik opštine Nova Varoš. 

Osim državnog pravobranioca, interesovanje drugih državnih organa je izostalo. A i Branko je mogao, poput mnogih širom Srbije, da odustane, jer to ipak nije njegov posao. Srećom – išao je do kraja.

Pripremila Jelena Božović

IMAMO "BIBLIJSKU" NAJEZDU GLODARA!

Izvor: B92

Beograd -- Posle poplava Srbiju je ove godine pogodila još jedna enormna pošast - najezda glodara.

Mada se takozvane kalamitne godine, kada dođe do prenamnožavanja glodara, prirodno javljaju svake četvrte ili pete godine, stručnjaci kažu da do sada nikad pre, od kada se vodi evidencija, nije zabeležena ovakva najezda.

Zbog vanrednih okolnosti ministarstvo poljoprivrede odobrilo je upotrebu do sada zabranjenih opasnih otrova.
Ukoliko poljoprivrednici na poljima, u povrtnjacima ili voćnjacima nađu rupu to nije poseban problem. Svaki miš može da pojede par grama žitarica ili zelene mase dnevno. Međutim, ako nađu 50.000 rupa, koliko su na pojedinim parcelama našli stručnjaci Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine , to znači da prinosa do naredne žetve uopšte neće ni biti.

Po analizama stručnjaka po broju rupa u regionima Bačke, Srema, Mačve i Pomoravlja dimenzije napada glodara ove godine su biblijske.
Štete se kreću i do 100 odsto. Miševi su se toliko prenamnožiili da su počeli da napadaju voćanjake, što se inače ne dešava.
Pretpostavlja se da je razlog ove opasne i neobične pojave sled okolnosti u vidu dve tople zime , toplog proleća i leta.
"Upozoravali smo još pre da će do ovoga doći i sada je izvesno da je to veliki problem", kaže Mirjana Vukša, stručnjak za glodare.
Ženka miša može da se koti 10 puta u toku godine. Graviditet traje svega 19 dana posle kojih može da okoti do 12 mladunaca koji sami počinju da se pare za mesec dana.

U normalnim godinama jedna ženka miša može da proizvede stotinak potomka.
Suočeno sa velikim problemom, Ministarstvo poljoprivrede je vandredno odobrilo upotrebu opasnog otrova "cink fosfida".
Mada, nije zvanična preporuka, pogođeni poljoprivrednicu su primorani da otrov bacaju rasturačima za đubrivo po celim njivama, a ne pojedinačne doze u svaku rupu.
"Cink fisfid" deluje brzo i agresivno, nije opasn po useve i zdravlje ljudi koji koriste plodove, ali je opsan za ptice i divljač. Ali nadlešni kažu da je to žrtva koja mora da se podnese.
"Ministarstvo je moralo da odobri upotrebu "cink fosfida" na njihovu preporuku, kaže Mirjana Vukša.

Doktorka Vukša upozorava da poljoprivrednici moraju da kratkoročno sprovedu niz mera da bi spasili svoje useve.
Dugoročno uspeh bi mogao da se postigne obnavljanjem revira za prirodne predatore miševa, pogotovu sove koji su jedine u stanju da kontrolišu brojnost glodara, na isti način kao i milionima godina pre nego što je čovek uopšte počeo da se bavi poljoprivredom.

B92

SANKCIJE ZATRPALE SRBIJU POVRĆEM IZ EU!

NOVI SAD - Tekuća godina, pre svega zbog loših vremenskih uslova, bila je izuzetno nepovoljna za većinu povrtarskih vrsta. Sankcije EU prema Ruskoj federaciji dovele su do prekomernog uvoza na domaće tržište povrtarskih proizvoda iz zemalja članica EU, koje su ostale bez velikog tržišta.

To su, pored ostalih, teme ovogodišnjeg naučno-stručnog skupa na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, namenjenog unapređenju proizvodnje.

RTV