Politika | Blic online
| Foto: Delta planet, RAS, Shutterstock |
Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, i
Muhamed el Abar, arapski investitor koji će graditi „Beograd na vodi”,
utrkivaće se ko će pre početi zidanje najvećeg šoping mola na Balkanu.,
piše „Politika“.
Jedno od idejnih rešenja za projekat „Delta planet” na Autokomandi
Mišković u trku ulazi projektom „Delta planet” na Autokomandi od
200.000 kvadrata. Ako njegovo potrošačko carstvo bude završeno pre El
Abarovog, koje je za 50.000 kvadrata prostranije, uživaće u laskavoj
tituli barem dok džinovski tržni centar između Starog savskog mosta i
„Gazele” ne dočeka prve kupce.
Osim šoping mola, „Delta” je na Autokomandi planirala i izgradnju dve
poslovne kule od po 21 sprat. U toj graditeljskoj „disciplini”, Abar je
ubedljivi favorit, sa oblakoderom od 220 metara – taj neboder, već
nazvan „Kula Beograd”, biće centralni objekat „Beograda na vodi” i
najviša zgrada na Balkanu. Ipak, ne znači da je „trka uvis” unapred
odlučena.
Jer, upravo zbog El Abarove kule od 220 metara ukinuta je studija
visokih objekata koja je ograničavala spratnost u prestonici, pa tako i
„Deltine” planove. Drugim rečima, Miškoviću je sada otvoren put ka nebu,
prenosi „Politika“.
Kompanija jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji obezbedila je 200
miliona evra za šoping mol i tvrde da su spremni da 2015. počnu gradnju,
čim za to dobiju dozvolu. „Igl hils” takođe čeka „papire”, ali će ih po
svoj prilici dobiti brže zahvaljujući tome što je „Beograd na vodi”
država proglasila projektom od nacionalnog značaja.
Planovi o Deltinom tržnom centru prvi put su obelodanjeni 2005. godine
Na arapskom investitoru je da odluči da li će prva faza „Beograda na
vodi”, najavljena za proleće 2015, početi postavljanjem temelja za
oblakoder od 220 metara, za tržni centar pored kule, ili pak za stambene
zgrade u blizini Starog savskog mosta. Nije isključeno i da svi ti
objekti počnu da se zidaju istovremeno.
Za razliku od njega, Mišković se dobro preznojio pre nego što je
mogao ući u prikupljanje dozvola za „Delta planet”. Planovi o šoping
molu i dve kule od po 40 spratova prvi put su obelodanjeni 2005.
godine, kada je Mišković kupio preduzeće „Autokomanda” za 17 miliona
evra i domogao se placa od 3,3 hektara.
U naredne dve godine napravio je plan detaljne regulacije za
najatraktivniji deo voždovačkog neizgrađenog zemljišta, između autoputa,
Bulevara oslobođenja i trase unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Taj
plan je Skupština grada usvojila 2007, uz značajnu modifikaciju – kule
su maksimalno mogle da budu visoke 21 sprat, a da bi se podigao šoping
mol, plac je morao da bude proširen.
Jedina mogućnost za teritorijalnu ekspanziju bila su 2,8 hektara koja
su se graničila sa Miškovićevim imanjem, a koje je grad ponudio u zakup
2008. godine. Ali, tada je primio najbolniji udarac – zadao mu ga je
Petar Matić, vlasnik „MPC holdinga” i najveći suparnik na tržištu
nekretnina.
Ne samo da je Matić zgrabio 2,8 hektara i gradu platio rekordnu sumu
novca za zemljište u to vreme – dve milijarde dinara, nego je Miškovićev
plac od 3,3 hektara omeđio sa dve strane. Tako je san o gigantskom
šoping molu sveden na tržni centar od „samo” 120.000 kvadrata, što je
jednako površini TC „Ušće”.
Međutim, kolo sreće se 2011. okrenulo na „Deltinu” stranu, kada je
Matić vratio gradu svojih 2,8 hektara. Parcelu između autoputa i Ulice
Triše Kaclerovića Mišković je potom zakupio, kao jedini ponuđač, po
početnoj ceni od oko milijardu dinara.
Projekat „Beograd na vodi” kompanije „Igl hils”
Veći plac, veći apetiti: u javnost je lansirano da će se šoping mol
prostirati na čak 170.000 kvadrata i da će najveći potrošački hram na
Balkanu biti završen 2014. godine. Budući da gradnja ne samo da nije
završena, već da ni građevinska ograda nije postavljena, jasno je da su
iskrsli problemi na koje Mišković nije računao, ili ih barem nije
dovoljno ozbiljno shvatio.
Pri tom se ne misli samo na hapšenje, krajem 2012. godine. Prepreka
je i zakonom propisana konverzija zemljišta uz naknadu. Da bi dobila
dozvolu za šoping mol, „Delta” mora da okonča postupak konverzije, a to
znači da treba da plati razliku između cene po kojoj je kupila preduzeće
„Autokomanda” i tržišne vrednosti tog zemljišta.
Moguće je i da je Poreska uprava oslobodi tog nameta ako proceni da
je cena po kojoj su kupili preduzeće nadmašila vrednost koju bi ti
hektari postigli na tržištu. Na pitanje „Politike“ kako je „Delta”
prošla u tom „prebijanju računa”, novinari ovog lista nisu dobili
precizan odgovor.
– Lokacija u najvećem delu nije predmet konverzije jer je reč o
zemljištu koje je zakupljeno od grada. Za manju površinu rešavaju se
imovinskopravni odnosi – naveli su u „Delti” u pisanim odgovorima našem
listu, uz napomenu da se izgradnja tržnog centra ne dovodi u pitanje.
Beograd po površini maloprodajnog prostora zaostaje za susedima
Bratislava: Slovačka prestonica ima 500.000 stanovnika, a 400.000 kvadrata maloprodajnog prostora
Sa „Stadion šoping centrom”, ukupna površina maloprodajnog prostora
(šoping molovi i tržni centri poput „Merkatora”, „Rode”, „Imo centra”) u
Beogradu je 230.000 kvadrata, ili 140 kvadrata na hiljadu stanovnika.
Koliko zaostajemo za susedima govori i činjenica da Budimpešta raspolaže
sa 958.000, a Bukurešt ima 587.000 kvadrata.
– Ponuda maloprodajnog prostora u Beogradu je ispod regionalnog
proseka od 475 kvadrata na hiljadu stanovnika. Zagreb, recimo, sa
800.000 žitelja, dvostruko manje od Beograda, ima 600 kvadrata
maloprodajnog prostora na 1.000 stanovnika, što je četiri puta više od
srpske prestonice – kažu u kompaniji CBRE Srbija, koja je deo
međunarodne konsultantske kuće za nekretnine.
Posebno je zanimljiv primer Bratislave: slovačka prestonica ima
500.000 stanovnika, a čak 400.000 kvadrata maloprodajnog prostora
Blic online
Нема коментара:
Постави коментар